Petak vece...dodjoh sa posla umoran i sretan.Sutra je moj prvi dan godisnjeg odmora.Dogovor je vec postignut sa prijateljima sajta (foruma) pescaOK.Alesio e Dimitri me cekaju na ulazu autoputa za Trento sutra u 05,00.Znam da je kasno jer dok dodjemo bice 07,00.Moramo prvo otici u Hotel Sport u mestu Levico kod naseg prijatelja Waltera (strastvenog ribolovc,vlasnika hotela i novinara dopisnika za vecinu ribolovnih casopisa).
Sat me probudio u 04,00 narednog dana i posle kafe,provirivanja kroz prozor i pregleda prognoze,donosim odluku da ponesem i pribor za stuku,jer ako bude padala kisa (kako su najavili),ostajem na jezeru Leviko da lovim stuku,znam da u takvim uslovima sanse za dobar ulov su ogromne.
Na parkingu ulaza na autoput srecem Ale-a i Dimi-a i posle pozdrava prebacujemo stavri u jedan auto i nastavljamo put Trenta.Stigli smo relativno brzo i posle kupovine dnevnih dozvola (11 € za salmonidnu zonu)razmenjujemo informacije sa Walterom i dobivamo savet da odemo u gornji tok potoka Fersina.
Stigavsi u dolinu Mocheni (poznatu po tome sto se govori jedan stari,gotovo zaboravljeni dijalekt nemackog jezika) srecemo jednog mestanina,ribolovca koji nam saopstava da smo malo kasno stigli na mesto jer je vec par ribolovaca proslo uz i niz potok i samim tim uspanicili zonu,kako rece mestanin,te su nam sanse za ulov veoma male.
Nisam se obeshrabrio,dovoljno je bilo videti tu nedirnutu prirodu i lepotu i krenuti uz potok.Prvi deo pecanja smo i proveli u tom delu,uhvativsi par malenih potocar prelepih nijansi i boja i odlucili da nastavimo u donjem toku,gde nas je cekao Cristian takodje prijatelj foruma i nas vodic u zoni u kojoj se osim potocne pastrmke javlja i glavatica,to je i bila moja namera probati uloviti ovu kraljicu Alpa kako je ovde nazivaju.Inace glavatica u Italiji dostigne tezinu do maximalno osam kg,mada su u proslosti lovljeni primerci do 20 kg.
Stigavsi u tu zonu odmah smo sisli u kanjon u nadi da ce bar neko uloviti bar jednu glavaticu.I opet napomena da smo kasno dosli,da mozda nije dan i sl.No dobro idemo dalje.
Posle silaska u kanjon zaticemo sasvim drugu sliku ovog potoka.Vodopadi sa rupama se nizu jedan za drugim i u svakom od njih ceka po neka prepredena i lukava pastrmka,potocara ili glavatica.Iako nas je Cristian pustao,kao pravi domacin, da prvi isprobamo srecu u rupama ispod vodopada i jacim tokovima nije bilo nikakvog uspeha.I ovde kao i u gornjem toku nailazimo na tragove ribolovac koji su najverovatnije jutros obisli i ovu zonu.Nije opravdanje za neuspeh koji smo doziveli,jer kada ni Cristijan nije uspeo da uhvati ni jednu bili smo sigurni da danas nije bio nas dan.
Sve u svemu ja sam doziveo nezboravnu avanturu i ubedjenje da moja ljubav prema ovim alpskim draguljima postaje sve veca.Do novog izleta uzivjte u slikama ovog lepog potoka koji su odmor za dusu i telo pritisnuto svakodnevnim ubrzanim ritmom danasnjice.Tamo vreme kao da stoji.
